(Задужбина Иве Андрића, Београд)
КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ САБРАНИХ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА
ЕЛАБОРАТ
Сажетак: С обзиром да до сада у стручној јавности није било целовитог плана за израду критичког издања дела Иве Андрића, овде први пут дајемо детаљно разрађен и образложен предлог. У тексту је дат преглед досадашњих издања сабраних дела Иве Андрића и указује на потребу хронолошког распореда пишчевих дела у оквиру жанрова. Такође, даје се прецизан распоред текстова у оквиру поједних књига. Указује се такође на чињеницу да је при изради критичког издања потребно имати увид у целину и свеобухватност пишчевог опуса.
Кључне речи: Иво Андрић, критичко издање, сабрана дела, хронологија.
I
Четрдесет година од смрти Иве Андрића више је него добар повод да се коначно започне са израдом критичког издања целокупних дела јединог нашег добитника Нобелове награде за књижевност. То издање требало би да се темељи на свим расположивим изворима – објављеним текстовима, Андрићевим рукописима који се чувају у Архиву Српске академије наука и уметности и, делимично, у Задужбини Иве Андрића и Спомен-музеју Иве Андрића, грађом која је похрањена у институцијама за које је писац професионално био везан (Министарство спољних послова, Савез књижевника Југославије, Удружење књижевника Србије, Српска књижевна задруга, Матица српска, Просвета и др), као и на документацији у приватним - личним и породичним - архивама.
У богатијим и развијеним културама изради критичких издања приступа се са великом пажњом и завидним научнима, организационим и финансијским капацитетима. У српској култури, барем до сада, није било тако. У различитој форми, са већим или мањим степеном употребе критичког апарата, довршена или недовршена, имамо дела Вука Ст. Караџића, Доситеја Обрадовића, Владислава Петковића Диса, Момчила Настасијевића, Десанке Максимовић, Милоша Црњанског.
С обзиром да до сада у стручној јавности није било целовитог плана за израду критичког издања дела Иве Андрића, овде први пут дајемо детаљно разрађен и образложен предлог.
У Одељењу за критичка издања САНУ дуги низ година радило се на критичком издању романа Иве Андрића На Дрини ћуприја. Посао, међутим, никада није довршен. Нису доступни ни подаци о томе у којој фази израде се стало. Није нам пошло за руком да сазнамо где се налази до сада обрађена грађа.
Од оснивања, 1976. године, па све до данашњих дана, Задужбина Иве Андрића континуирано и предано ради на припремању темеља на којем би се засновала израда критичког издања Андрићевих дела.
У часопису Свеске Задужбине Иве Андрића од 1981. године до данас, међу осталим, објављују се Андрићеви непубликовани и непознати текстови и његова писма. Велики део тих текстова приређен је критички, према стандардима прописаним Правилима за критичко приређивање текстова које је издала САНУ још 1967. године. У том смислу, сматрамо да би требало, ослањајући се на тај документ, начинити нова, допуњена и измењена правила, која би, с једне стране, узела у обзир нове стандарде у критичком приређивању текстова, а са друге, уважила специфичности грађе која ће бити обрађивана.
У рубрици Рукописи у Свескама, на пример, публикована је први пут Андрићева докторска дисертација Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине, „кроки“ романа На Дрини ћуприја – „Пра-ћуприја“, дневници из Берлина, Београда, Сокобање, Кине, седам бележница из заоставштине, различите прозне целине – приповетке, нацрти прича, прикази, записи и исписи, драма, маргиналије на књигама из Андрићеве личне библиотеке и др). Такође, у рубрици Преписка критички је приређен и објављен је до сада велики број Андрићевих писама или преписки (Милош Црњански, Марко Ристић, Вера Стојић, Милица Бабић Андрић, Гун Бергман, Марко Марковић, Тони Ливерсејџ, Младен Лесковац, Густав Крклец, Иво Војновић, Тугомир Алауповић, Маја Нижетић Чулић, Евгенија Гојмерац, Војмир Дурбешића, Матица хрватска, Родољуб Чолаковић, Александар Вучо).
Међу сарадницима који су радили на критичком приређивању Андрићевих текстова у Свескама, налазе се имена Зорана Константиновића, Никше Стипчевића, Предрага Палавестре, Иве Тартаље, Јелене Новаковић, Душана Глишовића, Даринке Гортан Премк, Виде Јанковић, Мирослава Караулца, Радована Поповића, Жанете Ђукић Перишић, Ненада Петровића, Бранимирa Живојиновића, Јасмине Нешковић, Татјане Корићанац, Неде Деполо, Биљане Ђорђевић Мироња, Невене Тодоровић и других.
Осим тога, у рубрици Тумачења годишњак Свеске током тридесет три године излажења објавио је велики број тумачења Андрићевог дела, као и низ текстова који осветљавају поједине сегменте Андрићевог живота, те се они могу сматрати великим ослонцем и значајном помоћи у процесу коментарисања и приређивања Андрићевих дела. Као аутори студија објављених у Свескама истичу се имена водећих домаћих и светских слависта.
Андрићева рукописна заоставштина, највећим делом, налази се, као што је познато, у Архиву САНУ. Задужбина је осамдесетих година иницирала и у потпуности финансирала сређивање и класификовање те грађе (Олга Мучалица и Анђелија Драгојловић), као и штампање Каталога Личног фонда Иве Андрића. Са око 6.000 инвентарских јединица и на преко 118 хиљада страница документарне грађе чије је скенирање и дигитализацију недавно организовао београдски Филолошки факултет у сарадњи са МФЦ „Микрокомерц“, та грађа може бити доступна истраживачима који буду радили на критичком приређивању Андрићевих текстова. С обзиром да је реч о веома обимној грађи, сматрамо да би било добро испитати могућност израде неке врсте програма који би омогућио лакше претраживање и брже и ефикасније кретање по грађи.
Треба напоменути да је 2011. године публикована Библиографија Иве Андрића (1911-2011) чију је израду, у највећем делу, омогућила пишчева задужбина, а израдили је библиографи Библиотеке Матице српске. Задужбина је у високом проценту финансирала њену израду и уступила своју електронску базу података од преко 7.500 библиографских јединица, што је нешто мало мање од половине броја библиографских јединица које су ушле у штампану верзију библиографије. У процесу израде библиографије, библиографима је на увид била дата документација из библиотеке Задужбине (књиге и часописи, преко 14.000 новинских исечака). Библиографију су заједнички објавиле Задужбина, Библиотека Матице српске и САНУ.
Андрићева библиографија свакако представља вредан основ за истраживање и проверу библиографских података.
У раду на критичком издању дела Иве Андрића од користи могу бити студије Петра Џаџића Иво Андрић (1957), Радована Вучковића Велика синтеза (1974, 2011), Иве Тартаље Приповедачева естетика (1979), Предрага Палавестре Скривени песник (1981), Жанете Ђукић Перишић Писац и прича (2012), Мирослава Караулца Рани Андрић (1980, 2003, 2010), Радована Поповића Андрићева пријатељства (1992, 2006), као и књиге разговора Са Ивом Андрићем Љубе Јандрића (1977, 1982), Косте Димитријевића Разговори и ћутања Иве Андрића (1976, 2010) сећања на Андрића Казивања о Андрићу (1976), као и многе друге.
Такође, као незаобилазан извор података о Андрићевом животу, могу послужити и многобројна сећања његових савременика, колега, пријатеља, објављиваних у Свескама током више од три деценије (успомене Маје Нижетић-Чулић, Боривоја Јевтића, Лепосаве Беле Павловић, Вере Стојић, Ериха Коша, Милана Ђоковића, Добрице Ћосића, Милована Ђиласа, Јована Ћирилова, Марије Црнобори и других).
II
Критичко издање јесте свеобухватно научно издање текста које има за циљ да представи текст у коначној форми, и да истовремено прати историју настанка текста и бележи и коментарише све промене које су довеле до дефинитивне верзије тога текста. Поред тога што прати еволуцију самог текста, критичко издање има задатак и да буде своје врсте коментар развоја уметникових идеја, тако да је и концепција целокупних дела, односно, распоред дела унутар целине, један од важнијих фактора организације грађе.
Поред основних начела научног приређивања целокупних дела, треба водити рачуна о специфичностима Андрићевог књижевних опуса, јер особености саме грађе намећу формирање одређене концепције. У том смислу, иако су прва Сабрана дела штампана за пишчева живота, ипак се најприхватљивијим чини концепт хронолошког позиционирања Андрићевих дела.
До сада је објављено неколико издања сабраних дела Иве Андрића. За пишчева живота, 1963. године, појавила су се Сабрана дела (приређивачи Петар Џаџић и Мухарем Первић) у десет томова која су била поновљена 1964, 1965. и 1967. године.
У издање Сабраних дела које је објављено за Андрићева живота није укључен велики број његових текстова до тада објављених само у часописима (приче, есеји, прикази, осврти, рецензије). Приређивачи књига прича у оквиру тога издања (Петар Џаџић и Мухарем Первић) сачинили су, према сопственим критеријумима, распоред приповедака у пет приповедних књига, циклизирајући по свом нахођењу приче унутар збирки којима су они давали и наслове. На основу доступне преписке са издавачем, уредницима и приређивачима (Архив САНУ, архивска грађа у Задужбини), може се извести закључак да да писац није желео да се меша у концепцију тога издања, па је једноставно прихватио приређивачки концепт. Распоред приповедака по целинама у томе издању није, међутим, пратио оне и онакве приповедачке збирке које је писац, у сопственом избору, премијерно објавио 1924, 1931, 1936, 1948. и 1960. године.
Постхумно су 1976. године објављена Сабрана дела у 16 томова, а та Сабрана дела, допуњена једним томом са избором записа из бележница и додатним коментарима појавила су се 1981. године. Наведено издање прештампано је у више махова током наредних година. Приређивачи (Петар Џаџић, Мухарем Первић, Радован Вучковић, Вера Стојић) учинили су велики напор рашчитавши, приредивши и уврстивши у то издање текстове који до тада никада нису штампани (роман Омерпаша Латас, збирка прича Кућа на осами, појединачне приче, песме, записи), као и велики број Андрићевих радова (лирика, прикази, есеји, медитативни записи...) који нису прештампавани из публикација у којима су премијерно или само једном бјављени. То издање опремљено је веома исцрпним комантарима и напоменама са подацима о генези дела, о књижевним и биографским околностима, објашњене су везе међу појединим сегментима Андрићевог дела, упоређиване су варијанте текстова и друго.
У првом постхумном издању Андрићевих дела задржана је формација првих девет томова из првог издања Сабраних дела, са претходно утврђеним распоредом приповедака, на чему су инсистирали приређивачи књига прича у првим Сабраним делима (Џаџић и Первић), а десети том је расформиран, па су приповетке из те књиге, као засебан том са другим причама којих није било у првом издању, објављене заједно са збирком Кућа на осами. Есеји и огледи из тога тома придодати су новоустановљеним књигама есеја.
Индикативан је, видимо, десети, последњи, том Сабраних дела из 1963. године, који је поновљен у првом посхумном издању из 1976. године. Хетерогеност тога тома (приповетке, есеји, путописи, записи) упућује на помисао да би, уколико би се концепција критичког издања темељила на последњим Сабраним делима прихваћеним од стране писца, настао озбиљан проблем у организацији оне грађе која није ушла у то издање. Дакле, ако би се задржао облик десетог тома, поставља се питање како би били организовани наредни томови односно како би се распоредиле преостале приче, есеји, путописи... Поставља се, такође, и питање како би концепција наредних томова изгледала ако би се само тај, десети, том разградио, а да се задржи пет раније установљених књига прича. Стога се чини да је најприхватљивији потпуно нов, горе већ спомињани, хронолошки принцип. Тако ће се постићи и главни циљ сваког критичког издања – могућност да се прате генеза и мене у оквиру пишчевог мисаоног света, могући утицаји, промене или континуитет у оквирима пишчеве поетике, развој и измена стила, језика, настанак и развијање идеја, тема, мотива...
Сабрана дела у 20 томова, проширена необјављеним текстовима и приређена на новој основи, урађена су у Задужбини Иве Андрића (приређивачи Р. Вучковић, Ж. Ђукић- Перишић, Б. Ђoрђевић-Мироња) и објављена су 2011. године.
То издање разликује се од свих претходних најпре по организацији целокупног Андрићевог опуса. Приређивачи су се одлучили да грађу распореде хронолошки и то унутар жанрова, па се, с обзиром да је Иво Андрић у књижевност ушао песмом 1911. године, као први том јавља књига Песме Ex Ponto Немири. Приповетке су распоређене у шест томова у које су, с једне стране, по хронолошком реду уврштене целовите Андрићеве збирке, а приповетке које су остале изван збирке, такође хронолошки постављене, смештене су у два засебна тома. Што се романа тиче, као прва је постављена Андрићева недовршена проза На сунчаној страни (1924-1962), а потом остали романи, у хронолошком следу. Хронолошки принцип пратио је и организацију других књижевних форми (есеји, путописи, дневници, прикази).
Концепт Сабраних дела из 2011. године, по нашем мишљењу, требало би, са одређеним изменама, да представља основу за организовање будућег критичког издања Андрићевих целокупних дела које се овде предлаже.
III
На основу темељног увида у Андрићево дело и живот, рукописну заоставштину, на основу дугогодишњег искуства у рашчитавању и критичком приређивању Андрићевих рукописа, сматрамо да је пред приређивачима веома озбиљан задатак. С једне стране, међутим, тај ће посао бити олакшан, јер је грађа систематизована, на једном месту сакупљене су варијанте, рукописне верзије, дактилотекстови са исправкама, брујони, концепти везани за свако појединачно дело, а са друге стране на приређивачима је и велика одговорност у смислу познавања целине Андрићевог опуса и његовог живота.
У преко педесет бележница (свеске, нотеси, блокови, роковници), као и у тзв. сноповима исписа (одвојени листови) писац је од 1915. године па све до краја живота, 1975. године, уносио записе који су се често односили на поједина његова дела, бележио издвојене фрагменте који су потом, у истом или прерађеном облику, улазили у финалне верзије његових дела, уписивао цитате из дела које је читао итд.
Специфичност Андрићеве рукописне заоставштине, чињеница да је она сачувана као целина и то у мери да може пружити богат извор за проверу, упоређивање и критичку обраду текста, утицаће, свакако, на боље разумевање процеса стварања и откривање тајни списатељске радионице. Посебност Андрићевог књижевног поступка огледа се и у својеврсном премрежавању текстуалних фрагмената, у миграцији делова из рукописних бележница у објављена дела, или из једног дела у друго, те ће напор приређивача морати да буде усмерен и на синхронизовано испитивање жанровски различитих Андрићевих текстова.
Андрићева лична библиотека која се чува у Спомен-музеју Иве Андрића, броји 4.502 књиге од чега су под сигнатурама I и II чувају готово сва издања Андрићевих дела у оригиналу и у преводима изишла за пишчева живота (сигнатура III окупља књиге о Андрићу). На основу нашег увида, у многим издањима уочљиве су ауторове интервенције. Најчешће је реч о исправкама штампарских грешака, али не мали број интервенција односи се на допуне и измене текста, што ће, свакако, бити од велике помоћи приређивачима у утврђивању основне верзије текста односно оног облика текста са највишим степеном ауторизације. Посебно се мора скренути пажња да се у многим издањима налазе и исправке начињене руком Вере Стојић, јер је она са писцем готово редовно радила на ишчитавању и исправљању штампаних текстова његових дела.
Нарочито се мора нагласити да у оном сегменту Андрићеве библиотеке која представља његову личну, изабрану библиотеку (сигнатура IV) има много књига у које је писац уносио своје белешке и коментаре. Те Андрићеве маргиналије најчешће су поетичке природе, представљају коментар приповедачког поступка, језика или стила аутора чије дело писац чита. С друге стране, има и бележака које сведоче о актуелном тренутку пишчевог живота, са напоменама о савременицима, као и не мали број исписа у виду подсетника за свакодневни живот, практичних упуствава и слично. Андрићева задужбина својевремено је омогућила да се све маргиналије попишу и рашчитају (Милана Ђурђулов и Бранка Андејић). То би могао бити посебан том критичког издања целокупних дела Иве Андрића.
Осим тога, гледано са практичног становишта, за рад на критичком издању Андрићевих дела није неважан податак да се у библиотеци Задужбине Иве Андрића налазе сва издања Андрићевих дела објављених после његове смрти, као и богата библиотека пописаних и класификованих радова о Андрићу (монографије, зборници, часописи, хемертотека од око 15.000 наслова, фототека, видеотека, фонотека и друго). Посебно наглашавамо да се у библиотеци Задужбине налазе фотокопије великог броја докумената које су током година истраживања стручни сарадници Задужбине набављали из институција за које је Андрић био везан: Министарство спољних послова, Савез писаца Југославије, Удружење књижевника Србије, СКЗ, те из посебних архива јавних институција (архиви, библиотеке, легати). Осим тога, у Задужбини се чувају оригинали, фотокопије или дигитални облици многобројних приватних архива (Вера Стојић, Лепосава Бела Павловић, Зденка Марковић, Војмир Дурбешић и други).
У састав критички приређених целокупних дела Иве Андрића требало би да уђу сва уметничка дела Иве Андрића (песме, поетска проза, приповетке, романи, есеји, осврти, огледи, студије, расправе, путописи, записи, дневници, драмски текстови, рецензије, те писма, предавања и интервјуи, публицистички списи, историографски текстови, реферати, службени списи (извештаји, елаборати), дипломатски списи (депеше, извештаји, телеграми и слично), документа друштвене и јавне делатности (говори, одговори на анкете, изјаве, поздравне речи, пригодни написи, предлози, кратке белешке о актуелним темама, протестне изјаве, мишљења, сагласности, примедбе), преводи, преписи и исписи, планови и спискови, рукописне бележнице и друго.
Колики ће бити број томова целокупних дела Иве Андрића зависи и од коначног распореда грађе по књигама, и од обима томова (варијанте, коментари, објашњења), тако да се не може са сигурношћу предвидети
IV
Књига 1.
Лирика
Песме, Ex Ponto, Немири
Садржај:
У сумрак (Босанска вила, 30. 09. 1911) (Објављено и под насловом „У сутон“ у: Борба, 29. 10. 1961. Први Андрићев публикован текст)
Блага и добра месечина (Босанска вила, 30. 10. 1911)
Лањска песма (Босанска вила, 15. 04. 1912)
Тама (Босанска вила, 30. 04. 1912)
Потонуло (Босанска вила, 30. 07. 1912)
Прва прољетна песма (Вихор, 15. 03. 1914)
Ноћ црвених звијезда (Савременик, 1914)
Строфе у ноћи („Пролазност“, „Трагедија“ и „Јадни немир“) (Хрватска млада лирика, 1914)
Четрдесет пета ноћ [Дан један празних очију и замагљена чела] (1914) (Необјављено – ЛФИА,133) Сабрана дела, 1976.
Шетња (1914) (Необјављено – ЛФИА,134) Сабрана дела, 1976.
1914 (1914) (Први пут у: Сабрана дела, 1976. Верзија исте песме под насловом „Огледало“ објављена је у: Омладина, 31. 12. 1918. Видети архиву ЗИА, 6)
Јутро (1915) (Необјављено – ЛФИА,134) Сабрана дела, 1976.
Бурна ноћ (1915) (Југослoвенска жена, 1. 12. 1918)
Псалм сумње (1915) (Први пут у: Сабрана дела, 1976. Видети у: ЛФИА, 134. Верзија исте песме објављена је под насловом „Ритми без сјаја“ у: Омладина, 1. 09. 1919)
Скините ми ауреолу (1915 – 1917) (Необјављено – ЛФИА,394 у: Мали нотес шарених корица, Свескe Задужбине Иве Андрића, бр. 31/2014 и Књижевна реч, 1988)
(Донијели су ме крвава и блиједа) (1915 – 1917) (Необјављено – ЛФИА,394 у: Мали нотес шарених корица, Свескe Задужбине Иве Андрића, бр. 31/2014 и Књижевна реч, 1988)
(Као што бива у јесен) (1915 – 1917) (Необјављено – ЛФИА, 394 у: Мали нотес шарених корица, Свескe Задужбине Иве Андрића, бр. 31/2014 и Књижевна реч, 1988)
Утеха снова (1916) (Гајрет, 1925. Видети архиву ЗИА, 10)
Ноћ (Хрватска њива, 9. 02. 1918)
Повратак (1916) (Књижевни југ, 1. 04. 1918)
Сан (Књижевни југ, 1. 06. 1918)
Из књиге Црвени листови (Хрватска њива, 20. 10. 1918)
Сан Марино (1918) (Југослoвенска жена, 1. 11. 1918)
Пјесма вретена (Хрватска њива, 2. 11. 1918)
1915 (Књижевни југ, 15. 12. 1918)
Путничка пјесма (1918) (Необјављено – ЛФИА,137 и архива ЗИА, 13) Сабрана дела, 1976.
Бијели вијетри (1918) (Необјављено – ЛФИА,139)
На мјесечини (1918) (Необјављено – ЛФИА,139)
Јесењи предјели (1918) (Песма је објављена под насловом „Пејзаж“ у циклусу „Ритми без сјаја“, Књижевни југ, 1. 04. 1919. Видети архиву ЗИА, 15)
Један новембар (ЛФИА,138. Објављено под насловом „Један листопад“, 1918, у: Велики календар Књижевног југа за обичну годину 1919)
Црвени листови (Књижевни југ, 1. 01. 1919)
Ритми без сјаја (Књижевни југ, 1. 04. 1919. Видети архиву ЗИА, 7, 8, 16)
Јутро (1919) (Песма је објављена под насловом „Свитање“ у циклусу „Ритми без сјаја“, Књижевни југ, 1. 04. 1919. Дорађена верзија која се чува у ЛФИА,135 објављена у: Сабрана дела, 1976. Видети архиву ЗИА, 21)
Горњи град (Дан, октобар, 1919)
Висина (1919) (Необјављено – ЛФИА,141 и архива ЗИА, 19) Сабрана дела, 1976.
Земља (1919) (Необјављено – ЛФИА,143 и архива ЗИА, 17) Сабрана дела, 1976.
Синоћ (1919) (Необјављено – ЛФИА,143 и архива ЗИА, 18) Сабрана дела, 1976.
Скерцо у црнини (1919) (Необјављено – ЛФИА,140) Сабрана дела, 1976.
Објављење (1919) (Необјављено – ЛФИА,144) Сабрана дела, 1976.
Ускрс (Дан, 20. 03. 1920)
Судије (1914 – 1920) (Југославенска обнова-њива, август 1920)
Свитање (Песма која је касније добила наслов „Јутро“ из циклуса „Ритми без сјаја“ првобитно је објављена под насловом „Свитање“ у: Књижевни југ, 1. 04. 1919. Коначна верзија насловљена „Свитање“ објављена je у: Мисао, 1920. Видети архиву ЗИА, 21)
Строфа (Грич, 1920)
По једном старом добром реду (Мисао, 1920)
Спас (1920) (Необјављено – ЛФИА,148 и архива ЗИА, 24) Сабрана дела, 1976.
Гласно воде шуме... (1920) (Необјављено – ЛФИА, 149 и архива ЗИА, 22) Сабрана дела, 1976.
Жеђ (1920) (Необјављено – ЛФИА,395 и архива ЗИА, 25) Сабрана дела, 1976. и Блок смеђе боје, Свеске Задужбине Иве Андића, бр. 29/2012
Ноћ (1920) (Необјављено – ЛФИА,147) Сабрана дела, 1976.
Сећање на љубав (као песма) [1920] (Необјављено – ЛФИА,150)
Сан Лоренцо (1920) [незавршено] (Необјављено – ЛФИА,146)
Његова песма [Ни ја нисам живио без љубави] (1921) (Необјављено – ЛФИА, 153 и архива ЗИА, 27) Сабрана дела, 1976.
Бежање [Младост] (1921) (Необјављено – ЛФИА, 152) Сабрана дела, 1976.
На мору (Објављено као други део истоимене песме у: Критика, 1922. Видети ЛФИА,151 и архива ЗИА, 28)
Победник (Мисао, 1922)
М. Ц. (1922) (Необјављено – несачуван рукопис) Сабрана дела, 1976.
(Будим се врео...) (Мисао, 1922) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, I певање)
(Танак месец над Лунгарном...) (Мисао, 1922) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, II певање)
(Иза предграђа, далеко...) (Мисао, 1922) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, III певање)
(На туђем мору...) (Мисао, 1922) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, VII певање)
Крај реке (1922) (Необјављено – ЛФИА,157) Сабрана дела, 1976.
Мисао (1922) (Објављено под насловом „Мисао у шуми“, Истарска ријеч, 14. 04. 1927)
(Ко ће знати времену крај...) (Мисао, 1923) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, IV певање)
(Још касно у ноћи...) (Мисао, 1923) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, V певање)
(Заборављене радости месеца јула...) (Мисао, 1923) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, VI певање)
(Дани се гасе...) (1920) (Мисао, 1923) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, VIII певање. Видети ЛФИА,146 и архиву ЗИА, 23)
Жеђ савршенства (1923) (Народ, 5. 01. 1924)
Слап на Дрини (Путеви, јун-август 1924)
Vera Salutrix (1923) (Необјављено – ЛФИА,155) Сабрана дела, 1976.
Кад се мени плакало... (1931) (Необјављено – Архива ЗИА, 32) Сабрана дела, 1976.
(Да ли су стварност сунце и облаци...) (Преглед, 16. 08. 1931) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, IX певање)
(Неизрециву снагу дају духу и телу...) (Преглед, 16. 08. 1931) (Из песничке целине Шта сањам и шта ми се догађа, X певање)
Сабитова песма (1932) (Необјављено – Архива ЗИА, 33) Сабрана дела, 1976.
Вајмар 1932. г. (Необјављено – ЛФИА,160 и архива ЗИА, 106) Сабрана дела, 1976.
Сунце овог дана (Књига десета Групе сарајевских књижевника, 1933)
Дјевојачка пјесма (као народна) (1933) (Необјављено – ЛФИА,161. Видети архиву ЗИА, 36) Сабрана дела, 1976.
Пред портретом прекорна погледа (1929. и 1934) (Необјављено – ЛФИА,159 и архива ЗИА, 37) Сабрана дела, 1976.
И мислим... (1934) (Необјављено –– несачуван рукопис) Сабрана дела, 1976.
Лепа млада жена говори (1937) (Необјављено– несачуван рукопис) Сабрана дела, 1976.
Две теме (1939) (Необјављено – Архива ЗИА, 104) Сабрана дела, 1976.
Откривање (1939) (Необјављено – ЛФИА, 164) Сабрана дела, 1976. (Видети песму насловљену „Ја“ у: Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 14/1998)
Писмо никоме (око 1940) (Необјављено – ЛФИА,165) Сабрана дела, 1976;
Ноћни разговор 1941. (Напредак, хрватски календар 1946)
Лили Лалауна (1950) (Необјављено – Архива ЗИА, 46) Сабрана дела, 1976.
У пристаништу на зеленом острву (Народна армија, 1951. Видети архиву ЗИА, 47, 48).
Једна ноћ (Књижевне новине, 1. 03. 1952)
Атомски самогласници (1954) (Необјављено – ЛФИА, 168)
Вео (1954) (Необјављено – несачуван рукопис) Сабрана дела, 1976.
Некад у Алпима (НИН, 30. 12. 1956)
Путници са истока (Објављено под насловом „Путници на истоку“, НИН, 7. 01. 1951. Видети архиву ЗИА, 40)
Предграђе наше младости (Одјек, 1. 05. 1965)
Корачам још као да идем... (1968) (Необјављено. Видети Андрићеве касне бележнице у ЛФИА) Сабрана дела, 1976.
Све више, све ближе (1970) (Необјављено – ЛФИА, 169. Видети Андрићеве касне бележнице у ЛФИА) Сабрана дела, 1976.
Крај (1970) (Необјављено – Архива ЗИА, 87) Сабрана дела, 1976.
Ни богова ни молитава... (1973) (Необјављено – ЛФИА,170) Сабрана дела, 1976.
***
Ex Ponto (Књижевни југ, 1918) (Одломци дела објављени у: Књижевни југ од 1. 01. 1918. и 15. 01. 1918. Видети ЛФИА,394, „Напомене“ уз књигу 11. Сабраних дела Иве Андрића, 1981 и Мали нотес шарених корица у којем се налази већи број фрагмената дела Ex Ponto а који је критички приређен и објављен у: Свескe Задужбине Иве Андрића, бр. 31/2014 – критички приредила Б. Ђорђевић-Мироња).
***
Немири (Загреб: Ст. Кугли, 1920) („Погребна песма“ из дела објављена у: Радничке новине, 1918; одломци дела објављени у: Књижевни југ, 1. 12. 1919. и Мисао, 1919. Видети ЛФИА,394 и Блок смеђе боје, у којем се налази већи број фрагмената Немира а који је критички приређен и објављен у: Свеске Задужбине Иве Андића, бр. 29/2012 – критички приредили М. Караулац и Б. Ђорђевић-Мироња).
Приповетке
Књиге 2-6 (претпоставка)
Општи осврт на концепцију
Прву причу Иво Андрић објавио је 1914. године, а 1976. године, годину дана после његове смрти, објављена је збирка Кућа на осами (коју је писац сам приредио за штампу). Велики број прича публикован је само у часописима, док има и оних које су затечене у рукописној заоставштини.
Ж. Ђ. Перишић приредила је и у Заводу за уџбенике објавила Андрићеве Сабране приповетке (2008, 2012). То издање обједињује 135 приповедака које су поређане хронолошки. Започевши рад дилемом да ли да се приче објављују према збиркама које је сам писац верификовао (1924, 1931, 1936, 1948, 1960 и, постхумно, 1976), а да се приче које нису ушле у збирке објаве посебно, такође у хронолошком следу, ауторка избора одлучила се да у том издању све приповетке објави према редоследу првог објављивања, било да је реч о причама из збирки или онима које су објављене у часописима. Та одлука имала је оправдање у могућности да се, хронолошким сагледавањем Андрићеве приповедачке продукције, прати развој његове духовности и уметности, да се јасно исцрта генеза и развијање појединих тема и мотива, да се уоче тачке преокрета у његовом приповедачком поступку. Тако се може видети и да су одређене идеје опседале писца читавог живота, да их је он разрађивао и варирао у различитим прозним целинама. Једнако тако, увидом у хронолошки постављену приповедачку продукцију, више него јасно може се видети како се развија пишчев однос према историји, традицији и предању, према актуелној друштвеној стварности или према тајнама човекове душе.
Међутим, у оквирима критичког издања, сматрамо да би било боље да се приче објављују у оној форми у којој су први пут објављене у збиркама. Већ и сама чињеница да је писац одабрао једне, а не друге приче за збирке, да је свесно неке приче изостављао из збирке иако су оне већ објављене у часописима, указује на његов став према суштини приповедачке уметности, као и на његов однос према целини и јединству збирке и представља прилог разумевању његове поетике.
Напомињемо да су се овако конципиране књиге приповедака (са извесним одступањима од концепта који се овде предлаже) већ објављене у Сабраним делима Иве Андрића из 2011. године.
Књига 2.
Приповетке, књ. 1
Садржи:
- „Пут Алије Ђерзелеза“, 1920.
- Приповетке, СКЗ, 1924,
- као и оне приповетке које су објављене у периодици до појаве ове збирке, дакле до 1924), па би књига требало изгледа овако:
Пут Алије Ђерзелеза (С. Б. Цвијановић, 1920),
Приче из књиге Приповетке, Српска књижевна задруга, 1924:
У мусафирхани (Српски књижевни гласник, 1923)
У зиндану (Приповетке, 1924)
Ћоркан и Швабица (Српски књижевни гласник, 1921)
За логоровања (Српски књижевни гласник, 1922)
Мустафа Маџар (Српски књижевни гласник, 1923)
Дан у Риму (Српски књижевни гласник, 1920)
Рзавски брегови (Приповетке, 1924)
Љубав у касаби (Југословенска књига, 1923)
Ноћ у Алхамбри (Приповетке, 1924)
****
Приче које су остале изван збирке:
Поподне (Хрватски покрет, 1914)
Кнез са тужним очима (Југословенска жена, 1920)
Жена од слонове кости (Народ, 1922)
На други дан Божића (Мисао, 1924)
Искушење у ћелији бр. 38, 1924.
Књига 3.
Приповетке, књ. 2
Садржи:
- Приче из збирке Приповетке, СКЗ, 1931. и
- приче објављене у периодици између 1924. и 1931, односно између двеју збирки:
Приче из књиге Приповетке, Српска књижевна задруга, 1931:
Мара милосница (Српски књижевни гласник, 1926)
Исповијед (Српски књижевни гласник, 1928)
Чудо у Олову (Српски књижевни гласник, 1926)
Код казана (Српски књижевни гласник, 1930)
Мост на Жепи (Српски књижевни гласник, 1925)
Аникина времена (Приповетке, 1931)
***
Приче остале изван збирки:
Сан бега Карчића (Политика, 6-8 1. 1925)
Створење (Политика, 17. 4. 1925)
Први дан у радосном граду: (писмо нашег пријатеља из Италије) (Политика, 6-8. 1. 1926) Пакао (Мисао, 1-16.7.1926)
Један дан у Сарајеву крајем јула 1878. г. (Књижевни север, 1. 3. 1928)
Велетовци (Преглед, септембар 1928)
На Латинској ћуприји (Политика, 6-9. 1. 1929)
Мрак над Сарајевом (Политика, 6-9. 1. 1931)
Занос и страдање Томе Галуса, (Српски књижевни гласник, 1. 5. 1931)
Књига 4.
Приповетке, књ. 3
Садржи:
- Приче из књиге Приповетке, 1936, СКЗ и
- приче из часописа које су објављене у периоду од 1931. и 1936, дакле, између двеју збирки:
Приче из књиге Приповетке, Српска књижевна задруга, 1936:
Свадба (Приповетке, 1936)
Смрт у Синановој текији (Српски књижевни гласник, 1932)
Напаст (Српски књижевни гласник, 1933)
Олујаци (Српски књижевни гласник, 1934)
Жеђ (Српски књижевни гласник, 1934)
Мила и Прелац (Српски књижевни гласник, 1936)
***
Приповетке остале изван збирки:
На лађи (Мисао, јануар 1932)
Шетња (Преглед, фебруар 1934)
Руђански бегови (Време, 6-9. 1. 1935)
Књига 5.
Приповетке, књ. 4.
Садржи:
- Приче из збирке Нове приповетке, 1948. и
- приче из часописа изишле у периоду од 1936. до 1948.
(Напомена: овде улази и приповедна целина „Сан“ коју је писац уврстио у збирку Нове приповетке као засебну причу, мада је то, заправо, фрагмент из романа Госпођица, који је објављен 1945. године.)
Приче из збирке Нове приповетке, 1948:
Прича о кмету Симану (Нове приповетке, 1948)
Змија (Нове приповетке, 1948)
Деца (Српски књижевни гласник, 1935)
Књига (Наша књижевност, 1946)
Суседи (Преглед, 1946)
Сан (Република, 1947)
Злостављање (Наша књижевност, 1946)
Писмо из 1920. године (Преглед, 1946)
Ћилим (Зборник Кроз борбу и страдања, 1948)
Зеко (Нове приповетке, 1948)
Снопићи (Нове приповетке, 1948)
Дедин дневник (Нове приповетке, 1948)
****
Приче остале изван збирки:
Труп (Српски књижевни гласник, 16. 11. 1937)
Поручник Мурат (XX век, мај 1938)
Чаша (Српски књижевни гласник, 1. 1. 1940)
У воденици (Српски књижевни гласник, фебруар 1941)
Тај дан (Политика, 6-8. 1. 1946)
Шала у Самсарином хану (Наша књижевност, октобар 1946)
С људима (Борба, 1. 5. 1947)
Прича о везировом слону (Књижевност, јул-август 1947)
Три дечака (Преглед, јул 1947)
Разговор, (Политика, 1. 1. 1948)
Електробих (Бразда, 15. 1. 1948)
О старим и младим Памуковићима (Књижевност, март 1948)
Сјеме из Калифорније (Одјељење за агитацију и штампу Земаљског одбора Народног фронта за Босну и Херцеговину, 1948)
Предаја: поводом стопедесетгодишњице смрти Риге од Фере (Књижевне новине, 20. 7. 1948).
Књига 6.
Приповетке, књ. 5.
Садржи:
- Приповетке из збирке Лица, 1960. и
- приче из периодике од 1948. до збирке Лица из 1960.
Приче из збирке Лица:
Лица (Ослобођење, 1953)
Прича о соли (Борба, 1955)
Разговор (Политика, 1948)
Бајрон у Синтри (Политика, 1935)
Лов на тетреба (Политика, 1959)
Коса (Задруга, 1950)
Зими (Политика, 1955)
Сан и јава под грабићем (Југославија-СССР, 1946)
У завади са светом (Политика, 1958)
Излет (Борба, 1953)
Свечаност (Лица, 1960)
Штрајк у ткаоници ћилима (Жена данас, 1950)
На сунчаној страни (Борба, 1952)
Сунце (Лица, 1960)
На државном имању (Летопис Матице српске, 1959)
Речи (Политика, 1954)
Разарања (Лица, 1960)
Ђорђе Ђођевић (Лица, 1960)
На стадиону (Ослобођење, 1956)
Игра (ВУС, 1956)
Летовање на југу (Политика, 1959)
***
Приче изван збирки:
Случај Стевана Карајана (Република, април 1949)
Црвен цвет (Књижевност, октобар 1949)
Први сусрети (Радница, април 1950)
Породична слика (Бразда, јул-август 1950)
Бифе „Титаник“ (Књижевност, октобар 1950)
Знакови (Летопис Матице српске, мај 1951)
Аутобиографија (Бразда, јул-август 1951)
Затворена врата (Борба, 29-30. 11. 1951)
На обали (Република, 25. 5. 1952)
Буна (НИН, 14. 9. 1952)
Пре несреће: (одломак из приповетке) (Радио Загреб,1952
Аска и вук (Политика, 1-2. 1. 1953)
Немирна година (Нова мисао, фебруар 1953)
Прозор (Летопис Матице српске, април 1953)
Проба (Одабране приповетке, СКЗ, 1954)
Жена на камену (Република, новембар-децембар 1954)
Екскурзија (Савременик, септембар 1955)
Инжењерова прича о панорами свијета (Панорама), (Литература, септембар-октобар 1957)
Осатичани (Панорама, 1958)
У ћелији бр. 115, (Живот, 3. 3. 1960)
Кула (Борба, 29.11-1.12. 1960)
Недељно јутро (Празнично јутро) (Ослобођење, 29.11-1.12. 1960)
Књига 7.
Приповетке, књ. 6.
Садржи:
- приповетке из збирке Кућа на осами, постхумно, 1976.
- приче које су објављене у периодици у времену од претходне збирке Лица (1960) до краја живота и
- концепти незавршених прича које су се нашле у рукопису.
Приче из збирке Кућа на осами:
Увод
Бонвалпаша
Алипаша
Барон
Геометар и Јулка
Циркус
Јаков, друг из детињства
Прича
Робиња
Животи
Љубави
Зуја
***
Приповетке изван збирки:
Предвечерњи час (Политика, 30. 4. – 2. 5. 1961)
Јелена, жена које нема (Жена на камену: приповетке, Нолит, 1962)
Два записа босанског писара Дражеслава (Република, фебруар-март 1963)
Код лекара (Скерлићева споменица, СКЗ, 1964)
Сусрет (Политика, 1-3. 1. 1965)
Разговор пред вече (Стварање, 1966)
Велики распуст (Борба, 28-30. 11. 1966)
Сарачи (Политика, 31.12.1966-2.1.1967)
Дубровачка вејавица (Политика, 1968; Мале новине, 30. 12. 1968)
Легенда (Легенда о побуни), (Зора, 1969)
Пекушићи: одломак (Багдала, јун-јул 1971)
Рањеник у селу (Политика, 31.12-2.1. 1971)
Слепац (Летопис Матице српске, децембар 1975) Постхумно.
***
Необјављене приче:
Немир (ЛФИА,288);
Бракови (ЛФИА,289);
Чавкушић (ЛФИА,290);
Прича о свињи (ЛФИА,291).
Романи
Књиге 8-13
Књига 8
На сунчаној страни (писан од 1924)
Недовршена романескна проза коју је за штампу, на основу публиковане грађе (пет приповедака) и два необјављена поглавља (у по две варијанте) из Андрићеве рукописне заоставштине, приредила и објавила Ж. Ђ. Перишић (Матица српска, 1994; Нова књига, 2011). Склапање целине урађено је на основу развоја „персоналне хронологије“ главног јунака, као и на основу других елемената који су указивали на развијање сижеа, као што су јединство времена, места и радње, као и на основу пишчевих маргиналија, упутстава и бележака. Упркос чињеници да је реч о делу чија композиција није верификована ауторовом руком, него је оно склопљено на основу приређивачке идеје о могућој, претпостављеној романескној целини, сматрамо да је важно објавити ту прозу као целину. Пре свега са еволутивног становишта гледано, тај недовршени роман представља својеврстан мост на прелазу Андрићеве лирске фазе у епску. Као у лабораторији, на примеру прозе На сунчаној страни видимо како писац полако напушта просторе лирске евокације живота: премештајући свог лирског субјекта у једну епску процедуру/поступак он се опредељује за онај поетички концепт у оквиру којег ће потом остварити своја најзначајнија дела, епски интониране романе-хронике. Роман На сунчаној страни сматрамо тачком преокрета у Андрићевој прозној уметности.
Пет приповедака које су објављене као засебне целине, а које су ушле у реконструисани „роман“ На сунчаној страни, појавиће се и у збиркама прича, и као делови те роменескне прозе.
* * *
Травничка хроника писана је током Другог светског рата, завршена је 1942. године и објављена је у августу 1945, док је На Дрини ћуприја завршена 1943, а објављена марта 1945. Видети који би од ових романа ишао први, с обзиром на то да је Травничка хроника прва написана (1942), а објављена у августу 1945, а На Дрини ћуприја је завршена 1943, а објављена прва.
Књига 9.
На Дрини ћуприја
Књига 10.
Травничка хроника
Књига 11.
Госпођица
Књига 12.
Проклета авлија
Књига 13.
Омерпаша Латас
(приредио Радован Вучковић)
Приређивач је, уз публиковане одломке у новинама и часописима, унео онај део рукописа који је Вера Стојић прекуцала за пишчевог живота и уз његову сарадњу. Андрић, међутим, није назначио ред по којем би довршена и недовршена поглавља романа обједињавао у целину. Стога је приређивач, уважавајући логику хронолошког континуитета, и када је реч о историјском слоју и када је реч о развоју ликова, начинио распоред поглавља. Роман је први пут објављен у оквиру Сабраних дела 1976. године.
Назначити постојање за Андрићева живота необјављеног концепта прозног текста у оквиру грађе за роман („Брачни пар др. Блау“, приредила Б. Ђорђевић, Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 26/2009) (ЛФИА, 541).
Књига 14.
Докторска дисертација
Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине
Рукопис дисертације чува се у Библиотеци „Карл Франц" Универзитета у Грацу. У пишчевој заоставштини, међутим, поред тог рукописа на немачком, откуцаног на машини, пронађен је и рукопис на српском језику. Та два рукописа се местимично разликују, јер су, при превођењу са једног на други језик, вршене узгредне исправке. Текст рукописа дисертације на српском језику на више места тешко је читљив и могуће га је било дешифровати тек помоћу текста на немачком. Приређивачи Андрићевих Сабраних дела били су уврстили у њихов састав 1976. године и докторску дисертацију. Дисертацију је за штампу била припремила Вера Стојић. Као основ за то неостварено издање Андрићеве дисертације послужио је текст на српском језику, с тим што су употребљени ортографски знаци како би се означила одступања једног рукописа у односу на други. Андрић је дисертацију писао у време кад је био прешао са ијекавског на екавски изговор, па је у тексту дисертације употребљавао оба наречја, а приређивачи су се били определили за екавски као преовлађујући.
Дисертација, међутим, није тада штампана. Интервенције са стране спречиле су да се то учини. Из дневничких забележака Родољуба Чолаковића види се да је он одиграо пресудну улогу да, под притиском из Сарајева, не дође до објављивања Андрићеве докторске дисертације у Сабраним делима.
Андрићева докторска теза објављена је тек шест година касније, у првом броју Свезака Задужбине Иве Андрића, 1982. године. За то издање ју је превео, припремио и приредио Зоран Константиновић. У Свескама Задужбине Иве Андрића дисертација Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине објављена је упоредо на немачком и српском језику. Сматрамо да тако треба учинити и у критичком издању.
У тексту „Историјски оквири Андрићевог романа Омер-паша Латас“ (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 12/1996 и Иво Андрић: историја и личност, 2002) Р. Вучковић је испитао изворе које је писац користио у припремању романа о потурчењаку Мићи Латасу из Јање Горе.
Књига 15. (претпостављених 5-6 томова)
Огледи, књижевно-критички радови (прикази, критике, рецензије), публицистички списи,
путописи, мемоарска проза (сећања):
1914.
Бранко Машић: Ратне слике и утисци (Савременик, фебруар 1914)
Виктор Цар Емин: Иза плиме (Хрватски покрет, 24. 2. 1914)
Хрватска изложба (Хрватски покрет, 10. 3. 1914)
Крвави цветови В. Илића Млађег (Књижевне новости, 14. 3. 1914)
Стари пјесници (Хрватски покрет, 9. 4. 1914)
На Вавелу и Скалки (Хрватски покрет, 19. 4. 1914)
А. Г. Матош (Вихор, 1. 5. 1914)
1. и 3. маја (Хрватски покрет, 17. 5. 1914)
Андро Ковачевић: Последњи Ненадић (Вихор, 15. 6. 1914)
Три изложбе (Хрватски покрет, 11. 7. 1914)
Хајне у писмима (Хрватска ријеч, 14. 7. 1914)
Шетње (Хрватски покрет, 1914)*
1918.
Томо Кумичић: Ерна Кристен (Књижевни југ, 1. 1. 1918)
У. Донадини: Камена с рамена (Књижевни југ, 15. 1. 1918)
Драгутин Домјанић: Кипци и попевке (Књижевни југ, 16. 2. 1918)
Љубавна лирика Петра Прерадовића (Књижевни југ, 16. 3. 1918)
Анте Петравић: Треће студије и портрети (Књижевни југ, 1. 5. 1918)
Ежен-Емабијел Лемерсје: Писма једног војника (Књижевни југ, 16. 6. 1918)
Јосип Косор: Миме (Књижевни југ, 16. 7. 1918)
Анри Бордо: Отвори очи! (Књижевни југ, 1. 8. 1918)
Наша књижевност и рат (Књижевни југ, 16. 9. 1918)
Aкција за помоћ нашим књижевницима (Рес) (Књижевни југ, 16. 9. 1918)
Светозар Ћоровић: Као вихор (Хрватска њива, 28. 9. 1918)
Незвани нека шуте (Новости, 8. 11. 1918)
1919.
Сима Пандуровић: Оковани слогови (Књижевни југ, 1. 2. 1919)
Максим Горки: Једна година револуције (Књижевни југ, 1. 2. 1919)
Просвета: Алманах за годину 1918. (Књижевни југ, 1. 3. 1919)
Аугуст Стриндберг: Исповести једног лудака (Књижевни југ, 1. 4. 1919)
Царски сонети и Косовски божури (Књижевни југ, 15. 5. 1919)
Херман Вендел: Хајнрих Хајне (Књижевни југ, 16. 6. 1919)
Волт Витмен (Књижевни југ, 1. 8. 1919)
Перо Слијепчевић: Помен Владимиру Гаћиновићу (Књижевни југ, 1. 12. 1919)
1921.
Најновији роман Ф. Т. Маринетија (Југославенска њива, 3. 9. 1921)
Писмо из Рима (Југославенска њива, 5. 11. 1921)
Писмо из Рима: „Позориште изненађења“ (Нова Европа, 11. 11. 1921)
1922.
Растко Петровић: Бурлеска господина Перуна бога грома (Српски књижевни гласник, 16. 1. 1922)
Једна ратна књига Габријела Данунција (Мисао, 16. 11. 1922)
1923.
Сан о граду: поводом Ива Војновића „Машкарате испод купља“ (Југославенска њива, фебруар 1923)
Фашистичка револуција (Југославенска њива, април 1923)
Кроз Аустрију: (забелешке с пута) Рес (Југославенска њива, јун 1923)
Бенито Мусолини (Југославенска њива, децембар 1923)
1924.
О Скерлићу (Српски књижевни гласник, 16. 6. 1924)
Случај Матеоти (Југославенска њива, 16. 8. 1924)
1925.
Криза фашизма - криза Италије (Југославенска њива, 1. 2. 1925)
Догађаји у Бугарској (Југославенска њива, 16. 5. 1925)
Стање у Италији (Југославенска њива, 16. 7. 1925)
Владимир Ћоровић: Босна и Херцеговина (Летопис Матице српске, јул-август 1925)
Његош у Италији (Политика, 20. 9. 1925)
Први дан у сплитској тамници (Ново доба, 25. 12. 1925*. и у: Вардар, календар за просту годину 1925, Коло српских сестара, 1925) У БАИ, као 1755 библ. јед, налази се и 1918. год)
Педесетогодишњица Томаса Мана (Југослaвенска њива, 1925)
1926.
У улици Данила Илића (Југославенска њива, 16. 2. 1926)
Ђовани Амендола (Летопис Матице српске, јул-август 1926)
Легенда о св. Франциску из Асизија (Српски књижевни гласник, 16. 10. 1926)
1927.
Легенда о Лаури и Петрарки (Српски књижевни гласник, 1. 11. 1927)
1929.
Гоја (Српски књижевни гласник, 1. 1. 1929)
Једно сећање на Ива Војновића (Дубровник, септембар 1929)
1930.
Учитељ Љубомир (Преглед, јануар 1930)
Симон Боливар Ослободилац (Политика, 21. 12. 1930 и у: Српски књижевни гласник, део 1-2, 1. и 16. 9. 1930)
1931.
Португал, зелена земља : одломак из путописа (Новости, 18. 10. 1931)
1932.
Летећи над морем (Политика, 6-9. 1. 1932)
Португал, зелена земља: (одломак путописа) (Просвјета, 1932)
1933.
Мостови (Политика, 6-9. 1. 1933)
Владимир Ћоровић: Мостар и његова Српска православна општина, Р. Р. (Српски књижевни гласник, 16. 11. 1933)
1934.
Шпанска стварност и први кораци у њој (Политика, 6-9. 1. 1934)
1935.
Разговор са Гојом (Српски књижевни гласник, 1. 1. 1935)
Раја у старом Сарајеву (Јавност, 2. 2. 1935)
Његош као трагични јунак косовске мисли (Српски књижевни гласник, 1. 7. 1935)
1936.
Miss Adelina Irby (The Anglo-Yugoslav Review, јул-октобар 1936)
1937.
Ликови (Уметнички преглед, новембар 1937)
1939.
Никола Лопичић: Сељаци (Гласник Српске књижевне задруге, 1939)
1940.
Стазе (Српски књижевни гласник, 1. 10. 1940)
Вино (Српски књижевни гласник, 1. 10. 1940)
1945.
Драгојло Дудић: Дневник 1941 (Ослобођење, 19. 8. 1945)
О партизанским дневницима (Ослобођење, 9. 9. 1945)
[Био сам у Бугарској…] (За братство Југославије и Бугарске, 1945)
1946.
О Вуку као писцу (Наша књижевност, фебруар1946)
На Невском проспекту : фрагмент (Југославија-СССР, мај 1946)
Стваралачка искра (Југославија - СССР, јун 1946)
Стваралачка рука (Наша књижевност, јун-јул 1946)
Мој први сусрет са делом Максима Горког (Преглед, јул 1946)
О Статуту Свеза књижевника Југославије (Наша књижевност, децембар 1946)
1947.
Трасом омладинске пруге Шамац-Сарајево (Ослобођење, 18. 3. 1947)
Вук, реформатор (Књижевност, септембар-октобар 1947)
Вук и иностранство (Борба, 10. 9.1947)
Вуков пример (Политика, 14. 9. 1947)
Његошева човечност (Политика, 8. 6. 1947)
Вечна присутност Његошева (Борба, 8. 6. 1947)
Белешке за писца (Младост, јул-август 1947)
Данас --- О изградњи пруге Шамац-Сарајево (Политика, 16. 11. 1947)
Утисци из Стаљинграда (Југославија-СССР, 1947)
У спомем Жан-Ришар Блока (Одјек, 1947)
1948.
Дело народног књижевника Отона Жупанчића (Политика, 25. 1. 1948)
Са пута по Азербајџану: (одломак) (Књижевне новине, 17. 2. 1948)
Четрдесет година од смрти Симе Матавуља (Књижевне новине, 23. 3. 1948)
Преображај једног града (Књижевне новине, 20. 4.1948)
„Овакви победници живе вечно“: говор на комеморацији књижевницима палим у НОБ-у, Београд, април, 1948. (Књижевне новине, 4. 5. 1948)
Народни зајам и књижевници (Књижевне новине, 15. 6. 1947)
Предаја: поводом 150-огодишњице смрти риге од Фере (Књижевне новине, 20. 7. 1948)
У Шопеновој родној кући (Књижевне новине, 14. 9. 1948)
1949.
Забележено у Брези: сусрет књижевника с рударима Брезе (Књижевне новине, 1. 2. 1949)
Нешто о стилу и језику (Стварање, септембар-октобар1949)
Говор Иве Андрића (Полет, новембар-децембар, 1949)
Оно што је овако изненадило писца мора обогатити његово дело (Чувари неба, 1949)
Oтон Жупанчич: In memoriam (Гласник, 1949)
1950.
О II конгресу књижевника Југославије (Војно-политички гласник, јануар 1950)
За правилно схватање односа међу народима (Књижевне новине, 14. 3. 1950)
Три слике из живота Вука Караџића (Књижевне новине, 30. 5. 1950)
Манифестација социјалистичке солидарности (Књижевне новине, 22. 8. 1950)
О потреби популарисања науке и научних радова (Књижевне новине, 17. 10. 1950)
Књижевност младих – наговести наше сутрашње књижевности (Младост, нов-дец, 1950)
1951.
Светлост Његошевог дела (Књижевне новине, 4. 9. 1951)
Љуба Ненадовић о Његошу у Италији (Стварање, 1951)
Нешто о Његошу као писцу (Политика, 5. 9. 1951)
Његошев однос према култури (Књижевне новине, 10. 11. 1951)
О преводиоцима и тумачима (Књижевне новине, 1951)
О неким проблемима у вези са књигом и књижевношћу (Књижевне новине, 23. 12. 1951)
1952.
Књига необјављених текстова Виктора Ига (Књижевне новине, 29. 3. 1952)
О мајстору приповедачу (Књижевне новине, 14. 9. 1952)
Сећање на Калмија Баруха (Живот, децембар 1952)
О Гаври Вучковићу и поводом њега (Зборник радова Српске академије наука и уметности, 1952)
1953.
О петпарачкој литератури (7 дана, 1953)
Један поглед на Сарајево (Југославија, 1953)
Како сам улазио у свет књига и књижевности (Полет, 1953)
1954.
На јеврејском гробљу у Сарајеву (НИН, 1. 1. 1954)
Библиотека (Књижевне новине, 14. 1. 1954)
Књижевне награде у Француској (Књижевне новине, 28. 1. 1954)
На камену, у Почитељу (Књижевне новине, 28. 1. 1954)
Белешка о речима (Омладина, 1. 5. 1954)
Певанија: књига детињства, књига живота (Књижевне новине, 10. 6. 1954)
Споменик Бори Станковићу (Књижевне новине, 16. 9. 1954)
Први школски час (снимљено на Радију 1954) (СДИА, 1981)
1955.
Летњи дан: кратко сећање на младост Исака Самоковлије (Савременик, фебруар 1955)
Исак Самоковлија (Живот, март 1955)
Допринос штампе и радија нашој књижевности (Недеља штампе, 1955)
Дивна је то била омладина, велика у љубави према народу – још већа у борби против непријатеља, Ријеч младих, 7. 6. 1955.
Драгоцен прилог култури нове Југославије (Борба, 28. 6. 1955)
Зашто се не познајемо: забележено у Охриду (НИН, 25. 9.1955)
Крај светлог Охридског језера (Борба, 29. 11 – 1. 12.1955)
1957.
Сусрет у Кини (Борба, 1-3. 5.1957)
Споменик песнику животне радости и младелачке туге (Политика, 19. 6. 1957)
Уметник и његово дело (Књижевне новине, 18. 10. 1957)
Библиотека наша насушна (Политика, 27. 10. 1957)
1958.
Жудње дјечачких година (Ослобођење, 12. 10. 1958)
На вест да је Бруса погорела (НИН, 29. 11. 1958)
Зуко Џумхур: Некролог једној чаршији (Ослобођење, 1958)
Љубиша Јовановић: тридесет година стваралачког рада (Позоришни живот, дец.1958)
1959.
Роман Петровић (Израз, мај 1959)
Неуспех на позорници (Илустрована политика, 13. 10. 1959)
1960.
Сретен Стојановић (Посебна издања Српске академије наука и уметности, 1960)
Када је реч о архивима (Архивски преглед, 1960)
1961.
Земља, људи и језик код Петра Кочића (Матица српска, Српска књижевна задруга, 1961)
Помен Калмију Баруху (Глас Српске академије наука и уметности, 1961)
О причи и причању (Политика, 1961)
1963.
Нешто о превођењу (Политика експрес, 1963)
Са магијом се понекад граничи и на праве подвиге личи рад доброг преводиоца
(Борба, 1963)
Тренутак у Топлој (Комунист, 1963)
Над Његошевом преписком (Посебна издања Српске академије наука и уметности, 1963)
1964.
Оптимизам Вука Караџића (Књижевност и језик, 1964)
Пјер - велики уметник (текст за каталог изложбе Педесет година уметничког рада Пјера Крижанића : [изложба карикатура, Уметничка галерија УЛУС, Београд, 22-31.01. 1954
Говор на Јагелонском универзитету (Одломак објављен у: Одјек, 1964) Сабрана дела, 1981) (ЛФИА,503)
1965.
Север (НИН, 1965)
Земља на Северу (Борба, 1965)
Долином Радике, и даље (Политика, 1965-1966)
1966.
Књижевник поред радио-пријемника (Југословенски спикер, 1966)
Иво Андрић преводиоцима (Зборник радова о превођењу, 1966)
1981.
Адам Мицкјевич (Сабрана дела, 1981) (ЛФИА,477)
О летовању у Словенији (Сабрана дела, 1981)
Новембарска сећања, С.Д. (За Радио Сарајево)
***
Говори
- пригодни говори на свечаним академијама (у: Ријеч младих, 1955, ЛФИА, 478; ЛФИА, 497, 507, 517), на различитим скуповима (ЛФИА, 323, 471, 518, 519, 521, 523, 525, 534, 535);
- поздравне речи на прославама (ЛФИА, 454, 513, 514), отварањима изложби, сајмовима књига;
- предавања (ЛФИА, 452, 453);
- реферати (објављени и необјављени – ЛФИА, 480-482, 496);
- прикази и рецензије (ЛФИА, 448, 461, 538, 2710);
- одговори на анкете (ЛФИА, 457, 465), одговори на питања (ЛФИА,459, 488, 499);
- извештаји (ЛФИА, 458);
- изјаве поводом разних друштвених дешавања, појава (ЛФИА,486, 512, 529); значајнијих догађаја, манифестација (ЛФИА, 451, 490, 531), награда, јубилеја или смрти различитих јавних личности (Тито - „Добро дошао“, ЛФИА,462; ЛФИА, 467, 489; Моша Пијаде, ЛФИА, 493; Мартин Лутер Кинг, ЛФИА, 511; Михаил Шолохов, ЛФИА, 506);
- осврти (Књижевне новине, 1954, ЛФИА,468);
- кратки написи (ЛФИА, 491, 500, 501, 537, 539, 540), предговори за каталоге (ЛФИА, 473);
- кратке белешке, сагласности (ЛФИА, 516);
- предлози за награде и признања (Нобелова награда Титу, ЛФИА,520);
- протестне изјаве (Степинац, ЛФИА, 536);
- говори, изјаве о писцима и уметницима поводом смрти или јубилеја, објављени и необјављени: Отон Жупанчич (Гласник САНУ, 1949), Франце Прешерн (ЛФИА,450), Милан Ракић (ЛФИА, 400), Иља Еренбург (ЛФИА, 400, 509), Лазар Личеноски (ЛФИА, 510);
- Евентуално унети и оне краће радове који су каталогизовани као чланци, говори, изјаве, а интонирани су или тематски одређени као сећања.
Књига 16.
Дневници
Међу сиренама [Берлин, 1940] (приредила Ж. Ђ. Перишић) (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 28/2011)
Дневници из Београда (краћи из 1941. и дужи из 1944), ЛФИА, 345
Дневник, Сокобања, 1942 (приредио П. Палавестра) (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 14/1998)
Дневник са пута по Кини, 1956 (приредила Б.Ђорђевић) (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 24/2007)
Књига 17.
Знакови поред пута
Знакове поред пута, према сопственом казивању, Андрић је започео са осамнаест година, дакле око 1910. Први фрагмент из те замишљене целине писац је објавио у Гласнику Савеза трезвене младежи 1925, док је последње публиковао у Политици 1974. године. У периоду од 1925. до 1974, писац је објавио мањи број одломака дела у дневним новинама и часописима (у Истарској ријечи, 1927; Политици, 1933, 1960, 1967, 1970, 1972; Летопису Матице српске, 1936; Књижевним новинама, 1951; Ослобођењу, 1952; НИН-у 1955. и 1961; часопису планираског друштва „Авала“, 1959; Борби, 1965. и 1967).
У пишчевој заоставштини, у Личном фонду, под бројевима 389 и 391, налазе се две књиге са наведеним насловом, што указује на пишчеву намеру да се дело публикује у целини. Дактилотекст прве књиге од 315 страница, у коју је последњи фрагмент унео 17. марта 1968. (што је на корицама и забележио), Андрић је верификовао, заједно са исправкама Вере Стојић. Дактилотекст друге рукописне књиге од 87 страница, у коју уноси белешке из својих радних свезака и бележница , указује да је реч о делу истог тематско-мотивског прозног ткива. Стога, текст дела требало би приредити према редоследу датом у рукописима књига које је писац уредио. Фрагменте објављене за пишчева живота требало би унети према публикованим текстовима, а необјављене одломке према текстовима у наведеним рукописним књигама. Уз то, потребно је назначити и постојање фрагмената које је писац записао у бележницама или припремним материјалима, обележивши их као делове за Знакове поред пута, а касније их није унео ни у једну од двеју књига (ЛФИА, 347-388). С обзиром на чињеницу да је реч о дугој, сложеној, незавршеној структури која је настајала у периоду од шездесет година, а чији су делови мигрирали из бележница у бележнице, били замишљени као делови других прозних целина, првобитно датирани а потом унети без датума, неопходно је извршити додатна испитивања сваког фрагмента пре смештања у текст. Напомињемо да је важно брижљиво приступити и разлозима због којих је Вера Стојић, приређивач Знакова поред пута, унела поједине фрагменте у постхумно издање те књиге.
Књига 18.
Свеске
Постоји преко педест бележница (ЛФИА,394-441) које би се морале распоредити у неколико томова. Ту би ушли и исписи из литературе (о звонима, венецијанским амбасадорима при Порти, из историје Босне и друго), записи, белешке на одвојеним листовима, на позивницама, честиткама, рачунима, каталозима, програмима, посетницама и слично).
До сада је критички приређено и у Свескама Задужбине Иве Андрића објављено седам бележница: приређивачи Бранимир Живојиновић, проф. др Душан Глишовић, проф. др Јелена Новаковић, др Мирослав Караулац, Биљана Ђорђевић-Мироња, Татјана Корићанац.
Истражујући утицај француске књижевности (посебно француских моралиста) на Иву Андрића и пратећи трагове могућих додира и инспирација, Јелена Новаковић прошла је кроз готово све пишчеве бележнице. Резултат њених проучавања је књига Иво Андрић и француска књижевност (2001) која је објављена и на француском кјезику (Ivo Andrić. La
littérature française au miroir d'une lecture serbe, 2014).
Никша Стипчевић критички је приредио и у Свескама Задужбине Иве Андрића бр. 3/1985 објавио Андрићеве исписе, белешке и коменатре о извештајима млетачких амбасадора Relazioni degli ambasciatori veneti al Senato.
Неда Деполо објавила је, такође у Свескама Задужбине Иве Андрића бр. 9-10/1993 –1994 Андрићеве исписе и белешке о звонима. На примеру тих бележака, може се пратити како је писац поједине цитате, напомене, слике, рефлексије, уносио у своје фикционалне творевине: подаци о звонима послужили су писцу да конципира и реализује један важан сегмент романа На сунчаној страни (прозна целина под називом „У ћелији број 115“).
Критички су приређене следеће бележнице:
„Књига” (Свеска без корица ) (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 8/1992)
Бележница бр. 1 (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 18/2001)
Бележница број II (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 20/2003)
Мали нотес цветних корица (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 20/2003)
Сива укоричена свеска Goethe (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 23/2006)
Плава свеска Goethe (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 23/2006)
Свеска наранџастих корица Lichtenberg (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 23/2006);
О књизи необјављених Игоових текстова (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 27/2010)
Блок смеђе боје (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 29/2012)
Мали нотес шарених корица (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 31/2014)
У Сабраним делима из 1981. објављене су делимично или у целини и следеће бележнице: Пепита велика свеска 1942-1943 (ЛФИА,402); Црна књига (Бележница бр. III) (ЛФИА,403); Зелена књига (ЛФИА,406); Смеђа књига (ЛФИА,413); Шарена књига, (ЛФИА,405), Плава књига (ЛФИА,410); Зелена књига II (ЛФИА,416); Светлозелена мала свеска (ЛФИА,418); „Риђа”свеска (ЛФИА,421); Црна регистар-бележница, (ЛФИА,422), Сива свеска (ЛФИА,419).
Књига 19.
Разговори (интервјуи, изјаве, одговори на анкете; радио и ТВ)
Скривена и несицрпна богатства старога града (Дубровачка трибуна, 1931)
М. М-лић Понекад се питам да ли је то нека врста мистичне казне за нас који смо преживели? (Идеје, 1934)
Нешто поводом разговора о књижевној тематици (Зора, 1946) (ЛФИА, 732)
Стремљења савремених југословенских писаца (Yugoslav bortnightly, 1949)
Уместо интервјуа. Порука младима (Средњошколац, 27.10.1951) (ЛФИА, 737)
Интервју за Радио Сарајево (1953) (ЛФИА,464)
Ч. Кисић Једна шетња са Ивом Андрићем (Борба, 30. 8. 1953) (ЛФИА, 746)
Наша књижевност се храни из сокова истих по садржају (Magyar Szö, 1954)
Београд је... (Београдске новине, 1954) (ЛФИА,472, 474, 756)
Прољећна шетња са Ивом Андрићем (Ослобођење, 3. 4. 1955) (ЛФИА,759)
Планови су – ништа а одговори – све (Архив САНУ, 1961)
Интервју поводом Нове 1955. године за Београдске новине (31.12.1954) (ЛФИА, 476)
Интервју за Радио Љубљану (увод у читање „Сунца“) (1955) (ЛФИА, 483)
Босна, полемика, табори, нараштаји (Ослобођење, 1955)
Поводом недеље штампе и радија – подлога за интервју (1955) (ЛФИА, 479)
Петар Брецић, Јово Поповић Мост међу људима (Глобус, 1956)
Интервју за Радио Љубљану на позив Француске радио-телевизије (1956) (ЛФИА, 484)
Интервју за Радио Београд (1956) (ЛФИА, 486)
Велимир Милошевић Писање је као да се иде у лов: некад се врати с празном, а некад с пуном торбом (Наши дани, 1957)
Ристо Кузмановски Писац треба да буде схваћен а не цењен (Нова Македонија, 1958)
Бескрајна прича (Magyar Szö, 1959)
Радни дан је за мене најлепши празник (Архив САНУ, 1961)
У мојим делима има свакако мрачних предела, али... (Архив САНУ, 1961)
Драгољуб Јовић Све што сам написао било је из сусрета са босанским људима
(Ослобођење, 1961)
Гордана Јаковљевић Сада радим на краткој причи која се лако замишља и отпочиње, тешко пише и завршава (Младост, 1961)
М. С. Павковић Унутрашња потреба одлучивала је о квалитету и квантитету мога стварања (Вечерње новости, 1961)
Иво Андрић разговарао са пионирима Херцег-Новог (Бока, 1961)
Qazim Kelendi Нисам је ја изабрао, већ она мене (Zanit te Rinis, 1961)
Ludwig Thoms Све је у животу мост (Saarbrücker Zeitung, 1961)
Како је настала Травничка хроника – интервју за лист Наша ријеч, Зеница, 1963 („Са И. А. по његовом граду“) (1963) (ЛФИА,502)
Wolfgang Kraus Све је у животу мост (Fuldaer Volkszeitung, 1963)
Constanco Constantini Meтафизички ангажман писца (Secolo, 1964)
О. Рамоус Десет питања и одговора (Вјесник, 1961)
Безмало, ја сам Београђанин (1962)
Сенад Малхоџић С Ивом Андрићем на Хвару (Слободна Далмација, 1962)
Како је настала Травничка хроника (Наша ријеч, 1963) (ЛФИА,502)
Никола Дреновац Писац говори својим делом (Графос, 1964)
О књизи и речима – интервју за Радио Београд (1965) (ЛФИА,505)
М. Трумић Андрић и Вишеград (Kurier Szczecinski Szczecin, 1966)
Mића Данојлић Умни хроничар среће и несрећа живљења (Народни фронт, 1966)
Интервју за лист Фронт (1966) (ЛФИА,508)
Гордана Брајовић Мале тајне великог неимара (Недељне новости, 1967)
Драгољуб Јанковић Остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот (Политика, 1968)
М. Милачић Писац – Робинсон на острву (Политика експрес, 1968)
Библиотека – разговор/oдговор поводом отварања нове зграде Народне библиотеке (6. IV 1973) (ЛФИА,521)
Разговор са проф. М. Бандићем (1973) (ЛФИА,522)
Још једна напомена у вези са разговорима о књизи и читању (1974) (ЛФИА,524)
Интервју за Радио Сарајево С.Д. (ЛФИА,527)
Интервју за лист Нова Македонија С.Д. (ЛФИА,528)
О писцу – интервју, С.Д. (ЛФИА,530)
Разговор новинара Политике са Ивом Андрићем (Политика, 1978/1979)
Д. Адамовић Пресудни утицаји (Разговори са савременицима, 1982)
Милош Бандић Књига и кошуља (Књижевне новине, 1992)
Одговори на анкете
Јанко Туфегџић Зашто пишем и за кога пишем (Правда, 1936)
Да ли постоји застој у нашој књижевности? (Политика, 1936)
Књижевно стваралаштво и књижевна техника Момчила Настасијевића (Нова смена, 1938)
Наша данашња књижевност и њен однос према стварности и прошлости (Млада култура, 1952)
Која би дела савремене светске књижевности требало превсети? (НИН, 1952)
Франце Врего Како гледате на зближавање наших културних центара? (Борба, 1952)
Књиге, учитељи и љубимци, (Вечерње новости, 31. 12. 1955) (Одговор на анкету "Које књиге сматра човек својим књигама љубимцима")
Зашто се не познајемо (НИН, 1955)
Има ли уметничких репортажа: Каква је новинарска репортажа уопште: да ли је све што се објављује у новинама репортажа: и каква треба да буде репортажа у новинама (Наша штампа, 1956)
Како сте објавили своју прву књигу? (1962)
Књига 20.
Преводи
Никша Стипчевић критички је приредио, истумачио и у Свескама Задужбине Иве Андрића, бр. 2 oбјавио Андрићев превод Гвичардинијевих Политичких и друштвених напомена. У истом броју часописа објавио је и критички приређене цитате из Макијавелијевих дела и Микеленђелових писама које је превео Иво Андрић.
Јасмина Нешковић сакупила је и у књизи Преводилачка свеска (1994) објавила Андрићеве објављене, као и неке необјављене преводе:
Отон Жупанчич, „Неплодни сати“ (Босанска вила, 1912)
Мурн Александров, „Вече“ (Босанска вила, 1912)
Вида Јерајева, „Балада“ (Босанска вила, 1912)
Антон Медвед, „Ципреса“ (Босанска вила, 1912)
Владимир Левстик, „Верси“ (Босанска вила, 1912)
Аугуст Стриндберг, Из романа Црвене заставе (Босанска вила, 1912)
Оскар Вајлд, „Reading“, (1914) (фотокопија рукописа превода у Андрићевој рукописној заоставштини у Задужбини Иве Андрића; оригинал код породице Јерка Чулића)
Волт Витмен, Из „Песме о себи“; „Ја долазим са снажном музиком“; „Кад читам...“; „Државама“ (СКГ, 1912; Књижевни југ, 1918; Књижевни југ, 1918)
Петар Безруч, „Ко ће на моје место“ (Књижевни југ, 1918)
Аугуст Стринберг, „Певачи“ (Дан, 1919)
Аугуст Стринберг, „Исповести једног лудака“ (Књижевни југ, 1919)
Три старе љубавне песме (Непознати песник из 14. века; Јакобо Санцаро, Наполитанац концем 15. века; Сонучо дел Бене) (Мисао, 1923)
Готфрид Келер, „Легенда о малој играчици“ (СКГ, 1925)
Свети Франциско из Асизија, „Химна сунцу“ (СКГ, 1926)
Луиђи Пирандело, „Извесне дужности“ (СКГ, 1926)
Хуан Рамос Хименес, „Не“ и пет песама без наслова (СКГ, 1933)
Фрај Луис де Леон (две песме без наслова) (1942) (рукопис превода у Андрићевој рукописној заоставштини у Задужбини Иве Андрића)
Шпанска народна песма (Пепита свеска - ЛФИА,)
Адолф Рудњицки, „Коњ“ (Бразда, 1948)
Адам Мицкјевич, „Мајци Пољкињи“ , С. Д. (рукопис превода у Андрићевој рукописној заоставштини у Задужбини Иве Андрића)
Радјард Киплинг, „Ако“, С. Д. (ЛФИА,546)
Књига 21.
Дипломатски и службени списи
- дипломатско-конзуларни извештаји, писма; др Миладин Милошевић сакупио је, коментарисао и објавио под називом Дипломатски списи (1992) Андрићеве извештаје из Женеве (1930-1932), Београда (1935-1939), Берлина (1939-1941);
- књига проф. др Душана Глишовића о Андрићевим дипломатским, берлинским годинама Иво Андрић, Краљевина Југославија и Трећи рајх (1939-1941): прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Немачком, Аустро-Угарском и Аустријом, том I, 2011, доноси велики број нових података, докумената и фотографија;
- текст „Додир са странцима“ који се стицајем околности нашао у снопу исписа за превод Гвичардинија, по свој прилици, настао је после Другог светског рата као предавање или упутство за тадашње младо, новом влашћу обновљено Министарство иностраних послова (приредио га је и објавио Никша Стипчевић, Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 2/1983);
- Реферат о албанском питању: током дипломатке службе у Министарству иностраних послова, као помоћник министра Милана Стојадиновића, Андрић је сачинио и „Aide-mémoire о албанском питању“. Тај спис настао је као резултат његове службене обавезе да председника Владе и министра Стојадиновића припреми за посету Београду италијанског министра спољних послова грофа Галеаца Чана у јануару 1939. године. Текст о албанском питању објављен је испрва у загребачком Часопису за сувремену повијест (1977), а потом и у Свескама Задужбине Иве Андрића (бр. 5), заједно са преписком која се развила између председника УО Задужбине Родољуба Чолаковића, историчара Богдана Кризмана и уредника Часописа, Ивана Јелића;
- Тзв. Материјали из друштвене делатности (мишљења, говори, предавања, сагласности, примедбе, и сл): боравак југословенске делегације у Бугарској 1945; рад у Друштву за културну сарадњу БиХ и СССР, рад у Друштву за културну сарадњу Југославије и СССР, досије са пута по СССР 1946. И 1948, досије са пута у Пољску 1948, досије Венеција УНЕСКО из 1952, боравак југословенске парламентарне делегације у Турској 1953, службено путовање у Париз 1956, пут у Кину као члан југословенске делегације 1956, путовање у Енглеску 1959, досије из Стокхолма – Нобелова награда, 1961, учешће на Конгресу преводилаца у Дубровнику 1963 (фрагменти о превођењу), путовање у Краков 1964. године када је проглашен почасним доктором Јагелонског универзитета, међународна фондација „Балзано“ (1963-64), досије Млади таленти, лист Борба, досије о прослави 2500 година Персијског царства 1971, рад у Републичком одбору Међународне године књиге 1972, досије Конгрес културе 1974. (ЛФИА, 928-946).; рад у уређивачком одбору Матице српске на едицији „Српска књижевност у сто књига 1957-1972“ (ЛФИА, 820-927).
Књига Ангажовани Андрић Ратка Пековић и Слободана Кљакића из 2012. године, умногоме допирности расветљавању Андрићеве послератне јавне и друштвене делатности.
Књига 22.
Писма (1911-1974)
Писма пријатељима, писцима, колегама, познаницима, преводиоцима, приређивачима, издавачима, институцијама, организаторима различитих манифестација у чијем раду Андрић учествује, пословна преписка, анонимни кореспонденти – писма, разгледнице, дописнице, телеграми, честитке. (Судећи по обиму, било би неколико томова)
Писма су штампана у:
- књизи Писма: 1911-1974 (2000), приредио Мирослав Караулац; објављено и у Сабраним делима Иве Андрића, 2011;
- препискама објављеним у Свескама Задужбине Иве Андрића, Књижевној речи и другим публикацијама – Милошу Црњанском, Иви Војновићу, Милици Бабић, Гун Бергман, Тони Ливерсејџ, Лепосави Бели Павловић, и другима;
- књижевним часописима и другим публикацијама;
Највећи део Андрићеве кореспонденције налази се у Архиву САНУ у склопу Личног фонда Иве Андрића:
1006-1138; 1040-1144; 1156; 1162-1166; 1171; 1185; 1192; 1195; 1196; 1203; 1204; 1208; 1215-1218;1238; 1240-1243; 1250; 1251; 1256; 1260; 1262; 1263; 1267; 1278; 1281; 1283; 1285; 1290, 1304; 1306; 1338; 1340; 1344; 1348; 1368; 1372; 1379; 1382;1386; 1397; 1399; 1400; 1403; 1405; 1409; 1412; 1414; 1422; 1434; 1436; 1443; 1448; 1455; 1463; 1464, 1465; 1466; 1476; 1486; 1488; 1496; 1501; 1504; 1505; 1516; 1521; 1532; 1542; 1547; 1551; 1553; 1557; 1560; 1595; 1606; 1609; 1615; 1630; 1632; 1636; 1637; 1644; 1652; 1661; 1666; 1705; 1721; 1723; 1737; 1750; 1752; 1759; 1764; 1768; 1781, 1782; 1792; 1805; 1817; 1831; 1844; 1868; 1880; 1883; 1910; 1917; 1928; 1933; 1937; 1940; 1944; 1966; 1969; 1974; 1978; 1993; 1997; 2003; 2004; 2008; 2012; 2020; 2022; 2029; 2050; 2075; 2078; 2079; 2085; 2098; 2103; 2107; 2108; 2114; 2116; 2117; 2119; 2121; 2127; 2128; 2130-2132; 2140; 2155; 2156; 2194; 2195; 2200; 2204; 2208; 2209; 2213; 2216; 2220; 2247; 2271-2273; 2280; 2283; 2284; 2288; 2304; 2307; 2308; 2310; 2313; 2314; 2327; 2329; 2342; 2350-2353; 2361; 2370; 2372; 2377; 2379; 2405; 2426; 2428; 2436; 2438; 2440; 2441; 2446; 2458; 2459; 2461; 2486; 2487; 2490; 2492; 2498; 2508; 2519; 2520; 2542; 2547; 2568; 2569; 2570; 2573; 2578-2580; 2605; 2607; 2612; 2623; 2624; 2625; 2641; 2656; 2662; 2672; 2673; 2676; 2677; 2709; 2711; 2719; 2721; 2722; 2724-2727; 2731; 2750-2753; 2758; 2761; 2764; 2786; 2786a; 2795; 2799; 2802; 2817; 2818; 2826; 2833; 2837; 2842; 2856; 2884; 2887; 2901; 2935; 2936; 2947; 2957; 2959; 2960; 2962; 2963; 2968; 2969; 3002; 3008; 3026; 3032; 3033; 3040; 3052; 3054; 3059; 3069; 3086; 3103; 3107; 3123; 3126; 3141; 3143; 3144; 3148; 3167; 3169; 3187; 3198-3200; 3205; 3210; 3215; 3216; 3224; 3227; 3228; 3231; 3236; 3239; 3240; 3244; 3247; 3249; 3257; 3259; 3263; 3264; 3270; 3273; 3295; 3300; 3301; 3310; 3325; 3327; 3334; 3335; 3338-3342; 3345; 3348; 3368; 3370; 3374; 3380; 3398; 3450; 3462; 3504; 3506; 3533-3535; 3540; 3550; 3552; 3555; 3556; 3579; 3586; 3589; 3591; 3603; 3609; 3613; 3617; 3618; 3622; 3623; 3630; 3632; 3633; 3640; 3652; 3667; 3670; 3679; 3680; 3682; 3687; 3691; 3692; 3696; 3698; 3699; 3702; 3706; 3723; 3724; 3727; 3729; 3730; 3739; 3745; 3749; 3754; 3756; 3759-3761; 3768; 3771; 3773; 3780; 3781; 3785; 3788; 3791; 3793; 3794; 3795; 3799; 3802-3805; 3822; 3843; 3849; 3850; 3862; 3864; 3866; 3867; 3878; 3883; 3896; 3910-3912; 3917; 3923; 3928; 3939; 3940; 3947; 3948; 3953; 3954; 3959; 3960; 3964-3966; 3969; 3975; 3977; 3984; 3986; 3996; 4002; 4015; 4017; 4029; 4031; 4036; 4039; 4040; 4055; 4074; 4090; 4098; 4099; 4121; 4122; 4126; 4128; 4129; 4131; 4136; 4139; 4148; 4156; 4167; 4169; 4172; 4194; 4201; 4206; 4208; 4228; 4232; 4238; 4243; 4246; 4248; 4250; 4253; 4256; 4259; 4263-4265; 4271; 4276; 4286; 4288; 4295; 4300; 4303; 4306; 4308; 4314; 4331; 4335; 4339; 4347; 4352; 4356; 4360; 4362; 4367; 4368; 4371; 4374; 4416; 4419; 4421; 4426; 4433; 4434; 4449-4451; 4458; 4463; 4464; 4466; 4476; 4477; 4478; 4484; 4486; 4489; 4496; 4497; 4501; 4507-4509; 4516; 4520; 4525; 4536; 4539; 4547; 4548; 4555; 4556; 4559; 4561; 4567; 4570; 4584; 4590; 4594; 4595; 4596; 4610; 4621; 4633; 4643; 4653; 4665; 4674; 4694; 4700; 4705; 4706; 4713; 4726; 4727; 4739; 4754; 4764; 4772; 4780; 4781; 4787; 4798; 4799; 4802; 4870.
Као и у:
- фонду Спомен-музеја Иве Андрића;
- архиви Задужбине Иве Андрића;
- Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије;
- и другим домаћим и иностраним институцијама, фондовима, легатима, приватним збиркама Андрићевих адресата у земљи и иностранству, у којима се чувају Андрићева писма.
Напомена: Затамњени бројеви односе се на писма пријатељима, писцима, преводиоцима, издавачким кућама, тумачима, новинарима, редитељима, лексикографима, универзитетским професорима, домаћим и иностраним културним и информативним институцијама, ауторским агенцијама, вишеградским школама и другим институцијама у томе граду. Подвучени бројеви односе се на писма објављена у оквиру преписки публикованих у Свескама Задужбине Иве Андрића.
Књига 23.
Маргиналије
Белешке на маргинама књига из Личне библиотеке Иве Андрића (4502 књиге).
Књига 24.
Miscellanea
- Драмски текстови: Конац комедије (приредио Предраг Палавестра) (Свеске Задужбине Иве Андрића, бр 3/1985)
- Посвете на књигама које се чувају у приватним легатима, збиркама, библиотекама, фондовима других институција, као и у Спомен-музеју Иве Андрића и Задужбини Иве Андрића (Један број посвета објављен је у Каталогу изложбе Иви Андрићу, с поштовањем ауторки Ж. Ђ. Перишић и Т. Корићанац, 1996)
У Београду, јануара 2015.
Радован Вучковић, Жанета Ђукић Перишић, Биљана Ђорђевић Мироња
КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ САБРАНИХ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА
ЕЛАБОРАТ
Summary
С обзиром да до сада у стручној јавности није било целовитог плана за израду критичког издања дела Иве Андрића, овде први пут дајемо детаљно разрађен и образложен предлог. У тексту је дат преглед досадашњих издања сабраних дела Иве Андрића и указује на потребу хронолошког распореда пишчевих дела у оквиру жанрова. Такође, даје се прецизан распоред текстова у оквиру поједних књига. Указује се такође на чињеницу да је при изради критичког издања потребно имати увид у целину и свеобухватност пишчевог опуса.
НАЧЕЛА
проф. др Зорица Несторовић (Филолошки факултет, Београд)
ПРЕДЛОГ НАЧЕЛА ЗА КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ САБРАНИХ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА