Задужбина Иве Андрића искључиви је носилац ауторских права за Андићева дела и једино она може дати сагласност за објављивање пишчевих дела у нашој земљи и у иностранству. Поступак око одобравања права подрзумева званично обраћање Управном одбору Задужбине у оквиру којег потенцијални издавачи треба да представе основне карактеристике издања – језик или писмо, тираж, повез, цена, начин исплате, рок издавања, рок продаје. О сваком појединачном захтеву одлучује Управни одбор.

Сви послови ауторско-правне заштите обављају се у самој Задужбини, тако да се цео поступак – од разматрања захтева издавача, преко oдобравања права, потписивања уговора, исплате хонорара, пласмана и праћења продаје преко редовних извештаја – реализује у пишчевој задужбини. То је посебно важно са становишта прихода, јер, контролишићи цео процес сама, Задужбина с једне стране остварује целокупан приход од издања, а са друге, прати ритам продаје, што има значаја приликом конципирања политике куће. То је важно тим више што се Задужбина финансира искључиво од сопствене зараде по основи ауторских хонорара, не добијајући никаву помоћ од држава.

Настојећи да Андрићево дело што више приближи новој, млађој читалачкој публици, Задужбина последњих година на посебан, тематски начин приређује Андрићеву приповедачку прозу, есејистичке и путописне текстове. Раст продаје Андрићевих збирки, тиражи који се мере хиљадама примерака, показују, међу осталим, успех у намери да се стигне и до нових читалаца, са новим читалачким потребама и навикама. Настојања Задужбине на пласману Андрићевих дела, чести контакти са издавачима у земљи и иностранству, довели су до тога да се велики број издања појављује сваке године, што Задужбини обезбеђује приход из којег може да финансира велике пројекте из домена књижевности и културе.